Gotovo da nema više osobe u urbanim delovima planete koja ne zna za stres. Zaista, poslednjih 10-20 godina nailazimo na tu reč svuda, deca je znaju, čak su se iznedrila neka nova zanimanja koja u svojoj osnovi imaju stres. Očigledno je društvo mnogo brže evoluiralo poslednjih decenija, nego čovečiji organizam. Priroda ima svoje brzine promena, i to se svakako ne odvija preko noći. Bilo bi mnogo stresno, mnoge vrste ne bi preživele. A čovek…on je nekako upakovao stres u svoju svakodnevicu, zadao komande organizmu i gura. Nečiji je otporniji, neko ima osetljiviji, različito deluje na svakog, različito reaguje svako, i svaki organizam drugačije se sam unutar sebe nosi s njim.
Već uveliko smo svi svesni i upoznati sa onim najopasnijim posledicama tih „stresnih“ ili kako se stručno zovu, psihosomatskih bolesti, od moždanog udara, infarkta, povećanog pritiska, čira, dijabetesa, oboljenja štitne žlezde, depresije…I negde u sebi, sigurno, svakom od nas kada se iznervira , pali se alarm. Medjutim, mnogo pre ovih ozbiljnih, često i trajnih, posledica, tu su i neki simptomi s kojima smo srasli, koje jednostavno ne prepoznajemo kao stres alarm, kao ventil koji je organizam sam napravio, braneći se i štiteći najvitalnije organe od nas samih. Zamislite, kad čovek sam sebi postane opasnost, da organizam sam počne da se bori protiv takvog, prilagodjenog i kontaminiranog čoveka stresom!
Kada sam od svog stomatologa čula koliko samo nesvesnih simptoma stresa ima koje organizam pravi i šalje nam poruku, a koji se odnose na zdravlje zuba, desni, htela sam da što više onih koji to ne znaju čuju. Zamolila sam dr Miloša Kalezića iz Stomatološke ordinacije Dr Kalezić (www.stomatologdrkalezic.rs), da mi ispriča o tome, baš onako kako mi strpljivo objasni sve ostale promene koje se kod mene i drugih dešavaju:
“Znamo za bezbroj štetnih uticaja stresa po zdravlje. Jedan od njih je škrgutanje zubima ili bruksizam. Možda smo pomislili da smo odlaskom u san pobegli od celodnevnog stresa kome smo bili izloženi tokom dana, ali nije tako. Nastavićemo i tada, samo nesvesno, stiskati zubima i škripati, toliko jako da ćemo početi da “jedemo” svoje zube. Činjenica je da jedna od tri osobe u društvu ima ovaj problem, ali da mu se jako malo pažnje posvećuje.
Ono što bi trebali znati je da su sile stiskanja, dok spavamo, izuzetno jake. Čak 50% jače od našeg najjačeg stiska u svesnom stanju. Ovo svakako ne može proći bez ikakvih posledica po naše zdravlje. Prvo šta primetimo, ukoliko nam neko ne skrene pažnju da noću škripimo zubima, jeste da smo pojeli svoje donje sekutiće, da su oni postali kraći i istrošeni. Nekad se ovako zubi mogu pojesti do samog živca. Često dolazi i do pucanja zuba, oštećenja plombi, klaćenja i gubitka zuba. Pored toga, neretko se srećemo sa bolovima u mišićima lica, glavoboljom, bolovima i poremećajima u viličnom zglobu…
Važno je reagovati na vreme i obratiti se stomatologu. Problem se lako i jednostavno može rešiti. Uzimanjem otiska i izradom gumenog štitnika (SPLINTA), koji se nosi samo noću, uspećemo da rasteretimo mišiće i sprečimo dalje trošenje zuba. Ukoliko dugo zanemarujemo ovaj problem, doći će do velikog gubitka zubnog tkiva i samih zuba, do poremećaja u zglobu, gde će jedino rešenje biti protetska rekonstrukcija zagrižaja.
Ovo, nažalost nije jedina posledica stresa koji utiče na zdravlje zuba. Naime, mnoge studije koje se bave izučavanjem posledica parodontopatije, poznate kao parodontoza, bolesti zuba i desni 21.veka, došle su do zaključka da hronično povišen hormon stresa u organizmu (kortizol), narušava imuni sistem usne duplje i omogućava da bakterije lakše napadnu desni. Ovde je češća higijena usne duplje najbolje rešenje. Mada, najbolje je ako možemo delovati na uzrok, stres u nama”, kaže dr Kalezić.
Kako sam se zainteresovala za ove nesvesne simptome stresa koje nosimo u sebi, želela sam da pomenem i bolna ledja. Kao fizioterapeut na praksi, nekad, najviše smo imali pacijenata sa “tvrdim ramenima”, bolovima u vratu. Kako je bol fizička, ljudi logično traže i fizičku promenu, povredu koja je dovela do bola. Ali.. povrede ima, samo emotivne. Nagomilan stres i napetost koji dolaze od problema na poslu, u kući, od nerealnih očekivanja od sebe samih, predstavljaju emotivni pritisak u nama koji pravi fizičku tenziju – napetost, pritisak na meka tkiva vrata, ramena, lumbalnog dela ledja.
Tu je i povećana potreba za slatkišima, koja ima nedvosmislenu konekciju sa nivom stresa koji smo upili u sebe. Iako konzumiranje slatkiša ne utiče na snižavanje kortizola – hormona stresa, niti lučenje “hormona sreće” (endorphin), ljudi u tome nalaze “spas”. Odgovor je u našim čulima. Pun ukus hrani daju masti i šećeri. Njih ima u skoro svim slatkišima. Naša čula reaguju na taj prijatan miris, ukus, šalju pozitivan impuls ka kori mozga. Ne treba se zavaravati da će čokolada smanjiti stres. Ni najmanje. Samo će dati trenutan osećaj prijatnosti.
Zato pogledajmo stresu u oći, prepoznajmo simptome stresa kod sebe i donesimo odluku da ih NE ignorišemo. To naše telo šalje nam poruku da je počelo da pravi svoj mehanizam odbrane od samouništenja kojim smo krenuli. Možda sport, mozda opuštanje uz topao čaj, čaša vina u mirisnoj kupki, zagrljaj, pokazana osećanja, iskren razgovor…, mogu da učine mnogo više za naše zdravlje, nego što nam se čini.
