Израз „neobanking“ све више привлачи пажњу јавности не само финансијске већ и шире. Већина пунолетног становништва има везу са неком од банака – да ли као клијент, запослени, или као неко коме је банка клијент. Старије становништво остаје уз традиционалне банке, док млађе генерације све више прелазе код нових, дигиталних, технолошки доступнијих банака – необанке. Ко ће опстати? Свима је јасно и довољно озбиљан разлог за подизање прашине око израза „neobank“.
Промене које се дешавају у финансијама, највеће су у последњих 100 година. Традиоционално банкарство на прагу је великих промена, али исто тако промењен је и клијент, однос према новцу као средству плаћања и уопште као нечемо што је до јуче представљало одређену вредност. Какве и колике ће промене још уследити до 2023. год. када су најављено прва тржишта без кеша у Шведској, остаје да се види. Наша компанија у овој истој земљи – ZWEBB Sweden AB већ је увелико започела консултације са Националном банком Шведске (Sveriges Riskbank) о примени софтверских решења за нову Е-валуту (Е-krona), што је озбиљан показатељ да се у том правцу све креће. У сваком случају, бићемо сведоци највеће монетарне револуције у новијој историји, а нео банке су само весници ових промена.
Необанка је потпуно дигитализована банка и има комуникацију са клијентима искључиво путем мобилних апликација и десктоп платформи. Оне немају традиционалну организацију, ни мрежу пословница. Оне су присутне кроз ИТ технологије код сваког свог клијента, сваки клијент има „своју пословницу“. Већина њих користи технологије машинског учења и вештачке интелигенције (АИ). При томе не користе наслеђена искуства из конкурентског традиционалног банкарског система. Необанке користе своја искуства и креирају своја нова уверења, сматрајући да је погрешно ослањати се на нешто чиме клијенти нису били задовољни.
Уз то, додатно оптерећење за постојеће банке, поред надолазећег таласа необанака, је рок за усаглашавање са ЕУ PSD2’s Regulatory Technical Standard (РТС), 14.09.2019. Већ после први допуна ове нове регулативе, било је јасно да је рок далеко пре. Банке морају све да испреговарају и да имају спреман интерфејс (open API) за тестирање до 14.03.2019. Што је управо сада. Члан 33.6 РТС регулативе каже да банке које до тог времена нису спремне за тестирање, морају да обезбеде неки механизам за непредвиђене ситуације, што би значило формализовање одржавања платформи и мобилних апликација. Међу банкама које су прве примениле закон је „SEB bank“. Њени клијенти сами покрећу и врше трансакције, кроз open API и не морају чекати одобрење и посредовање како своје, тако и банке која прима исту трансакцију.
Оваква одредба свакако има негативне импликације за банке, али како је већина корисника изјавило да „screen“ – екранско коришћење банкарских услуга у многоме им олакшава живот, ова одредба се не доводи више у питање.
Закључак је једноставан. Данашњи клијент банке више није исти као онај од пре 10 или 20 година. Од тренутка када се развило поверење и сигурност у нову технологију, упознале њене несумњиве предности, клијент је почео да очекује више: бржу и једноставнију услугу. Време је постало више цењено, ефикасност услуге према њему мерене. Традиционалне банке које су до јуче диктирале темпо, време и начин извршавања услуга, фокусирале на број клијената дошле су у озбиљан проблем.
Појавио се неко ко има решење:
- како да уштеди време клијенту
- како да он не буде ограничен радним временом банке
- избор како да му се проблем реши
- избор начина пружања услуге
Уз овакве нове играче на финансијском тржишту, традиционалне банке су приморане на промене, или ће изгубити тржишну трку од нових играча који и без лиценце могу клијентима понудити добру услугу или решење проблема. Како биологија буде радила своје, њихов портфолио клијената ће се смањивати. ИТ компаније које су се специјализовале за Финтек услуге почињу да буду посебан сегмент у овој индустрији, са великим потенцијалом за даљи раст и обим посла. Недавна Недеља финтека у Стохолму (Stocholm FinTech Week 2019), је управо то и потврдила, где је поред многих финтек компанија, необанака, био велики број ИТ компанија које су провајдери њихових услуга, или су у партнерском односу. Оне су представљале спону између технологије и поверења иако нема услуге „очи у очи“ (F2F). Они су одговорни за добро корисничко искуство и сигурност, што је кључ у овој индустрији.
Ниво функционалности оваквих нових конкурената на банкарском тржишту је различит, како у нивоу услуга, тако и у нивоу безбедности, процене ризика, као и у нивоу customer experiance који користе за константно унапређење. Очекује се да ће се у догледно време кроз удрживање великих банкарских гиганата, коришћење истих платформи, као и кроз удруживање финтек стартупова, који полако прелазе у финтек компаније, сутуација стишати, и да ће доћи до нове прерасподеле на финансијском тржишту, пре свега развијених земаља, а онда и према мање развијеном.
Поред крупних играча, приметна је појава мањих играча који су пронашли нишу у банкарским услугама, којима се традиционалне банке врло мало баве, или их не сматрају их својим core business-om. Пример је појава тзв. „Peer to peer” кредита (P2P). Њихов улазак на „мала врата тржишта“ временом би могао постати опасност ако крену да шире свој портфолио.
Сада са сигурношћу можемо рећи да ће папирни новац за неколико година отићи у историју, а са њим и традиционално банкарство какво памтимо.
