Fintech kompanije nisu novost u finansijskoj industriji u svetu. Tek u poslednjih par godina ova oblast ostvarila je značajan prodor na tržite koje je tradicionalno pripadalo bankama. U Velikoj Britaniji, na primer, Fintech kompanije su u znatnoj meri već preuzele vođstvo nad bankama u oblasti kreditnog poslovanja.
Pojava ovakvih kompanija, koje su razvijanjem IT rešenja uspele da unesu inovacije u finansijske usluge – smanjujući troškove i povećavajući brzinu usluga, postala je direktna pretnja za banke. Međutim, ista ova pretnja lako može da se preobrati u vetar u leđa, u zavisnosti od toga kako se banka prema ovim novitetima postavi.
FinTech (skraćeno od Financial Technologies) termin je koji se koristi za kompanije koje razvijaju ili koriste novu informativnu tehnologiju u cilju unapređenja finansijskih servisa i usluga. Fintech su uglavnom start-up kompanije, koje su tromost i nametanje strogih uslova od strane banaka, iskoristile kao prostor za sopstveni razvoj i usavršavanje. To se ogleda u agilnosti, brzini usluge, ali i jasnijim usmeravanjem ka ciljnoj grupi koja još uvek nije “bankabilna” (termin koji se često koristi u finansijskim institucijama – označava ljude koji nisu sebe vezali za neku banku i nemaju naviku odlaska u banku). Isto kao na primer, navode se i milenijalci – novija generacija 30+ koja ima svoje specifičnosti, poput veće sklonosti ka naprednim IT-rešenjima itd.
Kao i kod ostalih start-up kompanija, nove ideje uglavnom pokreću mlađi ljudi iz IT sveta. Međutim ovde je situacija drugačija – Fintech traži prilično iskustvo i predznanje sa postojećeg finansijskog tržišta.
Brett King, jedan od vodećih Fintech stručnjaka, sa uspešnom kompanijom i dosta knjiga iz ove oblasti, u svojoj drugoj knjizi Branch Today, Gone Tomorrow (Današnje filijale odlaze sutra) nastavlja diskusiju iz svoje prethodne knjige „Breaking Banks“ (Slomiti Banke), o tome kako banke nisu dvoljno brze u inovacijama danas, da bi bile relevantan konkurent na finansijskom tržištu. Jedan od njegovih glavnih argumenata je prodorna nova tehnologija koja je značajno promenila ponašanje današnjeg klijenta , što može inicirati klijente da napuste tradicionalne finansijske institucije – banke.
Pojava većeg broja ovakvih kompanija, u poslednjih par godina svojim prodorom na tržište ozbiljno je počela da narušava pozicije tradicionalnih banaka, koje su do sada diktirale sve uslove i pravila igre. Međutim, takav njihov konzervativan stav pomogao je da se u eri novih tehnologija, gde očekivana brzina pružanja usluga i drugačije ponašanja klijenta, stvara prostor za one koji mogu da se prilagode savremenim klijentima današnjice. Poput čuvene rečenica iz Nokie:
„If you don`t change, you shell be removed from the competition“ (ako se ne promeniš, treba te ukloniti sa tržišta), jer neko drugi će imati volje da željene promene uradi.
Šta je to što Fintech kompanije odvaja od klasične banke?
Kao prvo, one unose značajne inovacije u finansijske usluge, prvenstveno kada je u pitanju kreditno poslovanje. Značajno ubrzavaju brzinu rada uvodeći najnovije tehnologije i time značajno smanjuju svoje troškove poslovanja. Međutim, to smanjenje troškova ne zadržavaju za sebe, (niti to mogu – zbog transparentnosti koja postoji), već za klijente, pa je time klijent u dvostrukoj prednosti: kroz brzinu pružene usluge i preko novih, znatno boljih uslova korišćenja. Da cela ova oblast nije više za zanemarivanje pokazuju zvanični podaci:
- U 2008. god. ukupne investicije u Fintech kompanije bile su 1,2 milijarde $, da bi samo 6 godina kasnije, u 2014. ta cifra bila 12 milijardi $
- Naredne 2015. godine, investiranje se povećalo za gotovo 100% – na 23 milijarde $
- Prema istraživanju PWC – revizorske kompanije iz Londona, iz 2016.godine 76% banaka smtra da im je poslovanje ugroženo od strane fintech projekata
Već sada možemo reći da ne postoji finansijska oblast poslovanja u kojoj neka Fintech kompanija nije napravila ulaz. Iz tog razloga se i nameće bojazan da je ovo možda predznak novog finansijskog „rata“ na tržištu, koji će verovatno uticati i na klijenta. Sa druge strane, prema svim aktuelnim parametrima, bez obzira na to što su ove kompanije ozbiljno prodrmale i razbudile možda uspavano bankarsko poslovanje, „rata“ ne bi trebalo da bude.
One banke koje na vreme prepoznaju ovo kao šansu, a ne pretnju za sebe, mogu itekako iskoristiti fleksibilnost i efikasnost Fintech kompanija. Svako ima svoje prednosti i udruživanje bi bilo najrazumnije rešenje. Banka kao jaka, stabilna institucija koja raspolaže zaštićenim podacima, velikim brojem klijenata, zna da upravlja rizicima i vodi naplatu, može samo da dobije od Fintech saradnje. Fintech kompanije, koje sa bržim i boljim rešenjima za određene usluge, načinom profilisanja, flexibilnosti i mogućnosti pravljenja ušteda – otvaraju prostor za konkurentske uslove na tržištu i veću dobit kako za banke, tako i za njihovu klijentelu.
Da li je Srbija zrela za ovakve promene na finansijskom tržištu?
Ovo je pitanje koje se razmatra još od 2016. godine. Međutim dok jedni razmišljaju, drugi rade, tako da je već od 2016. god. počelo pozicioniranje novih Fintech start-up kompanija u Srbiji. Jedan od razloga su naša visokocenjena tehnološka pamet, koja je iskustvo rada u drugim zemljama donela u Srbiju, otvorivši ovde svoje filijale sa stranim ”know-how”. Drugi razlog je još jasniji – drugačiji klijent, koji je već tehnološki potkovan i kome već tromi klasični bankarski sistem ne odgovara. Smatra se da će ova 2018. godina biti upravo godina prodora Fintek kompanija, kako domaćih, tako i stranih, na naše tržište.
Jedna od takvih kompanija je ZWEBB, koja je iskustva stabilnih i uređenih finansijskih tržišta spojila sa domaćim IT kapacitetima, i ugradjuje ih u uspešne, inovativne Fintech platforme. ZWEBB je švedsko-srpska kompanija i dobar primer bliske saradnje sa vodećim švedskim stručnjacima iz ove oblasti.
Pored ostalih projekata, ZWEBB se može pohvaliti sa jednom od trenutno vodećih ”Crowdfunding”* platformi – ”Kameo”*, koja od 2015. godine veoma uspešno posluje na tržištu Švedske i Norveške (2017). Čitav sistem razvijen je u saradnji švedskih i domaćih IT-stručnjaka, kao i ZWEBB razvojnog tima koji se nalazi u Kraljevu.
*Kameo (kameo.se) digitalna Fintech platforma za tzv. ”Crowdfunding” (što u prevodu znači da više pravnih ili fizičkih lica istovremeno finansira jedan projekat).
Za nepune tri godine ova Kameo platforma finansirala je preko 80 projekata (uglavnom građevinskih), sa obrtom kapitala od preko 16,2 miliona evra.
Kako to u praksi izgleda upravo na primeru ove uspešne platforme: Ceo proces finansijske transakcije je automatizovan, nadgledan od najviše dve osobe, bez obzira na broj projekata koji se u tom momentu finansiraju. Može se reći da platforma u celosti zamenjuje približno 10 – 15 bankarskih službenika, koliko bi bilo potrebno za obradu ovolikog broja kredita i podataka istovremeno. Tu se već stvara prostor za uštedu vremena i troškova. Platforma omogućava registraciju klijenata, prikazivanje aktuelnih projekata, prenos sredstava sa bankovnih računa, dostavu i sklapanje ugovora, kao i njihovo potpisivanje u digitalnom formatu. Klijent koji je odobren od strane Kamea dobija zajam u neuporedivo kraćem roku, nego što je to slučaj kada se za isti obrati banci. U proseku, zajam se odobrava u roku od 48 sati. Investitori koji su uložili svoja sredstava mogu da računaju na dobit u visini od 5-12% na godišnjem nivou, u zavisnosti od projekta. Ako uzmemo trenutnu situaciju kod nas i kamatne stope od 1 -2%, jasno se izvodi zaključak s početka ovog teksta.
Ono što je veoma bitno naglasiti, je da se svi projekti striktno kontrolišu – direktno od strane poreske kuće i finansijske inspekcije, tako da su onemogućene bilo kakve malverzacije ili pranje novca. Kameo platforma čak zadržava pravo da isključi iz procedure svakog za koga posumnja da se bavi nekim nedozvoljenim radnjama, ili gde je poreklo novca sporno.
Da li ćemo iskoristiti priliku koja nam se preko naše “pameti” pruža? Da domaće IT kapacitete iskoristimo da pomognu privredi, malim preduzetnicima, ojačaju finansijsko tržište, kako bi postali lideri regiona – ili ćemo čekati da nam neko drugi to isto za koju godinu nametne pod daleko lošijim uslovima – zavisi od naših banaka i njihove svesnosti da je došlo vreme da se nesto radikalno menja. Što pre.
