Kako naći odgovarajući izvor za investiranje u mali biznis? Kako proceniti finansijski rizik i predvideti business planom sve troškove u početnoj fazi pokretanja malog biznisa? Ovo su bila samo neka od pitanja koja su se provlačila na drugom panelu projekta „Velike žene malog biznisa. Panel je održan 26.oktobra u Privrednoj komori Srbije, ispred prisutnih budućih i sadašnjih preduzetnica.
Tradicionalno, kao domaćin, predstavnica Sektora za preduzetništvo Provredne komore Srbije Slobodanka Kojić otvorila je panel, naglasivši da je u narednom periodu planiran niz aktivnosti kojie su usmerene na podršku preduzetnicima upravo na polju pronalaženja investitora za svoja poslovanja. Pored predavanja koje je bilo u oktobru na temu „Inovativni izvori finansiranja MSP i preduzetništva po modelu razvijenih zemalja Evrope“, Sektor za preduzetništvo je pokrenuo Sekciju ženskog preduzetništva koja će ispred Vladinih i drugih institucija da se zalaže da inicijative žena preduzetnica budu uzete u razmatranje i da se putem raznih programa podrže i finansiraju ideje i projekti žena preduzetnica.
Olivera Andrijašević ispred kompanije EY Srbija je predstavivši goste panela – uspešne preduzetnice i jednu damu koja ima veliko iskustvo u radu sa ženama preduzetnicama – Nataša Nikolić, direktor programa za razvoj ženskog preduzetništva region Evrope, Bliskog Istoka, Afrike i Indije EY kompanije, zadužena za projekat „izbor Najpreduzetnik sveta EY“, istakla značaj podrške preduzetnicima, naglasivši da je tek od 2012.Srbiji dozvoljeno da ima svoje kandidate – najpreduzetnike u okviru globalnog takmičenja.
Prisutne dame, kako se i očekivalo, posebno je zanimalo izlaganje dve preduzetnice-gošće drugog panela.
Dragana Aleksić, jedan od osnivača i vlasnika Vinarije Aleksić, pričala je o početnim izazovima s kojima su se njih tri sestre susretale 2012.godine. Prvi početni kapital dobile su upravo od svojih roditelja. Naglasila je da su imale i pomoć kroz subvenciju države, ali da je svakako početak bio vrlo neizvestan. Prvih 3 godine konstantno su samo ulagale u proizvodnju. Želele su da na tržište izađu sa ozbiljnim i konkurentnim količinama vina. Verovale su u svoju energiju i industriju koja je bila najbrže rastuća u zemlji. S ponosom su prvu etiketu rosea, koja je izašla na tržište, nazvali Barbara, jer su bile ponosne što su se obrele u tipično muškoj industriji. Zato su svoju jedinstvenost i lepu žensku energiju ugradile i u slogan vinarije Aleksić: „Vino ženskih ruku“ . Na početku sa malo iskustva u komercijali pića, dešavali su se čak i loši ugovori po samu vinariju, odnosno brzo su shvatile da sam ugovor nema veliku ulogu u prodaji vina. Dragana je prepričavala kako su izgledali njeni prvi pregovori sa ugostiteljima. Sve te lekcije i greške koje su pravile na početku danas izuzetno poštuju i ne odstupaju od iskustva kroz koje su učile. Sledeći izazov s kojim su se srele bio je ulazak u velike sisteme. Pratile su kretanja prodaje i čekale kada je momenat da dobiju svoju šansu. Danas, za njih su izazovi drugačiji nego na početku. Danas to su pre svega širenje proizvodnje, traženje kvalitetnih kooperanata. Od banaka imaju izuzetne uslove koji im u mnogome pomažu u održivosti poslovanja. Nažalost, sa inovativnim načinima finansiranja još uvek se nisu susrele. Poseban je izazov promeniti svest o tradiocionalnom načinu uzgoja grožđa.
Skroz drugačija iskustva je imala Gaja Montelatici. Ona 2014. pokreće Impact HUB u centru Beograda, sa akcentom na preduzetnice i start up business. Od samog početka rada huba stavili su akcenat na alternativne izvore finansiranja, ali i na konvencionalne izvore. Naglasila je da je problem start upova u Srbiji očekivanja, pitanje koje preduzetnik sebi postavlja „Koliko brzo će mi rasti business?“. Naglašava da su razlike vidne kada je u pitanju žena i muškarac preduzetnik. Smatra da cilj malog biznisa nije novac već održivost poslovanja. Većina njih po lansiranju svog proizvoda ili usluge , očekuje ekspanziju. Drugi kamen spoticanja koji je ona primetila, pored velikih očekivanja, kod preduzetnika početnika je uverenje da im treba novac da bi pokrenuli biznis. Njen savet je da se reč NOVAC zameni rečju RESURS, i da ćemo odmah imati drugačiju perspektivu o svom poslu.
Nataša Nikolić, rekla je prisutnim preduzetnicama da je izuzetno bitno kako se postavljamo prema sebi i svom mestu. Bitno je da znamo šta je dostupno na tržištu, da ga izuzetno poznajemo, kao i da li imamo plan da izađemo i na neko drugo tržište. Ona smatra da je osvajanje tržišta najveći izazov.
Za Draganu Aleksić preduzetnica danas mora da ima fleksibilnost, koja je njoj lično najteže pala. Zatim veruje u istrajnost i upornost da se od cilja ne odustaje. Za Gaju Montelatici današnja preduzetnica mora biti spremna na konstantno učenje i radoznalost. Nataša Nikolić iz iskustva rada sa preduzetnicama kaže da je odlika svih njih bila adaptabilnost i upornost. Iako se smatra da je Srbija daleko ispod proseka Evrope, po broju žena preduzetnica (25% od ukupnog broja MSP i preduzetnika) Nataša je iznela činjenice da prosek za celu Evropu 29%, dok je samo za EU članice prosek 31%.
Ovo je potvrda da žene u Srbiji itekako imaju inicijativu širenja preduzetništva i svoje značajno mesto u privredi zemlje.
Treći panel u drugoj polovini novembra meseca biće na temu „Inovacije u preduzetništvu“. Da podsetimo projekat „Velike žene malog biznisa“ pokrenut od strane BizLife magazin i agencija Life in Harmony, uz podršku Sektora za preduzetništvo Privredne komore Srbije i EY Srbija, ima za cilj afirmaciju uspešnih žena preduzetnica u Srbiji sa ciljem edukacije i podrške ostalim sadašnjim i budućim velikim ženama malog biznisa u Srbiji.
