Nisam planirala, ne bi znala ni kako, čime i kad bi uopšte mogla da to sprovedem, ali želela jesam svakako. Kad je dovoljno želja jaka, tad straha nema, nadje se put, nadje se način, uvek za sve, pa tako i meni. I eto mene, sama, sa željom da noć odtihujem, kako kažu, ili odslušam sebe, kako bi ja rekla, pod Ostrogom. Na ovom divnom mestu, bez zvukova 21.veka, bez interneta …da ispratim i dočekam sunce. Ovde na mestu gde počiva mir. Na mestu gde čistota energije, vazduha, zvukova prirode, nadjačava sve. Mesto na kome je čovek Stojan, monah Vasilije postao svetac i svojim delima i energijom davao i pomagao. Samo On zna zašto je ovaj pogled obabrao, zašto ovde i kamen priča.
A kad sunce krene da napušta ove planine, ptice se razlete, svi se ubrzaju kao da svi žure da se spreme za svetu noć. Možda je izabrao ovo mesto, jer samo Kamen sve ove molitve može da primi. Možda baš ovde, jer samo upornima daje priliku. Možda … on zna, odneo je svoju tajnu sa sobom. Ovde se ne traži dobitak, imetak, ovde se traži dozvola da daš da bi dobio, dozvola da otpustiš iz sebe, da bi primio. Traži se da se povrati vera u sebe, u ono što znamo da možemo, a odjednom ne znamo kako. Svako sa svojom svrhom, pričom dolazi, svako s nadom i verom odlazi.
Zar to nije dovoljno?
Dođeš li sam slušaćeš prirodu i sebe. Zasuziće ti oči, možda i krenuti reči u nizu niz obraz, ali čovek si, sa pravom na osećaj nemoći, s pravom na želje. Osetićeš da ovde nisi sam, iako si sam došao. Ono što sebe tu noć budeš pitao neće ni jedan terapeut, kouč. Slike kojima oči budeš punio biće jedne od onih s kojima ćeš otići u neki drugi svet. Tad shvatiš koliko je sat dug i velik, koliko je mir spor. Koliko malo treba, da sve se stigne. Koliko je oslobođena duša tiha, a koliko su samo bol i strah bučne.
Kamen, šuma i blagi vetar pod nebom pričaju da je tvoje, lično trojstvo: Snaga, Život i Energija tu, samo si ih zaključao. Pitaju te zašto si ovde. I tu počinje lepota.
Ostrog noć između 21. i 22.jun 2019.
