Nakon nekih godina, za neke možda 30. za nekog 40. (svako ima svoj breakeven)… počnes konaćno da živiš u saglasju sa sobom. I ma koliko apsurdno bilo, nekako iako ideš „na dole“ ti ustavri ideš napred, na više.
Prestao si da živiš za druge, da slediš svoje idole i bilo čije ideologije. Od svojih iskustava napravio si svoju školu i školski program, koji danas živiš. Znas zasigurno sta nećeš, iako nisi siguran uvek sta hoćeš.
Ne lutas više tražeći sebe, već uživaš u onom što jesi, nadograđivajući se ali ne odričući se sebe više ikad.
Dovoljno si sledio nametnute trendove, sad slušaš, piješ, gledaš, i živiš u skladu sa svojim – neprolaznin trendom, u harmoniji sa sobom.
Ne okrećeš se više ni za prošlošću, to si probao nista novo tamo nečeš doživeti. Ne planiraš više suviše daleko napred, i to si video, nepredvidivost i okolnosti su jaci igrači. Mnogih sa velikim planovima više nema, a planovi su ostali.
I shvatiš SADA JE PRAVI TRENUTAK ZA SVE. Za ono sto hoću, želim i u čemu osećam harmoniju. Dovoljno zreo za bilo čije zabrane, dovoljno mlad da napraviš svoj trag po svojoj meri i MI, obična, a tako jedistvena bića… svako remek delo za sebe.
Naše nesavršenosti sada su naše prednosti, sada smo bas takvi savršeni.
Sve ono što tražimo je, ustvari, u nama. Taj balans, harmonija i saglasje sa sobom se pojave kao svetlost. Sve vreme je bilo tu, a mi smo prelazili nekada i okeane tražeći ono sto je sve vreme u nama.
Tu smo da bi pričali neke teme koje mogu da nam pomognu, ulepšaju, zabave, nauče i inspirišu da naša svakodnevica što više liči na life in harmony. Lepota svakodnevice je u malim stvarima… pronađimo ih. Spontano, oslobodimo tu harmoniju koju smo izgradili da izađe i da se vidi.
Ta harmonija je umetnost uživanja u jednostavnosti
Za nas u čijem se pogledu vide sve nase suze, sve nase dečije igre, naši gubici, snovi, uspomene… za nas koji imamo svoju priču i volimo život