Blockchain je otvoreno, zajedničko, podeljivo (distributivno), decentralizovano „skladište“ podataka koje registruje sve transakcije, razmene podataka između različitih strana, na siguran i šifrovan način. Zamislimo jednu otvorenu bazu podataka gde svi učesnici u transakciji, sa različitih strana, imaju pristup bazi, sve vreme. To znači da lažiranje podataka, manipulacija informacijama je prosto nemoguća jer nema centralizovane jedinice koja poseduje i upravlja transakcijama i podacima. Neosporno je da blockchain ima svoje nedostatke, ali su pozitivne ocene definitivno u prednosti. Jednostavno to je brži, jeftiniji, bezbedniji sistem prenosa i povezivanja strana, u odnosu na tradicionalne sisteme i načine, (gde je bilo potrebno platiti pomoćne subjekte, vezne karike – middlemen), zbog čega sve više banaka i državnih institucija okreće blockchain-u.
FinTech blockchain aplikacije za čuvanje i šifrovanje podataka su naročito popularne i sve više se traže u finansijskoj industruji širom sveta. Raspoložive aplikacije za plaćanja (payment), za pametne ugovore (smart contracts – blockchain tehnologija koja će zameniti advokate), upravljanje regulativama, pomažu bankama i osiguravajućim društvima da poboljšaju svoju efikasnost, da smanje fiksne troškove i infrastrukturu koja im je danas potrebna. Takodje, procenjuje se da će FinTech blockchain aplikacije, pored bankarske industrije, imati svoju ekspanziju u narednom periodu i u drugim finansijskim uslugama kao što su upravljanje imovinom (Asset menagement). Kod takvih non-banking kompanija najinteresantniji su smart ugovori, koji se još zovu i ugovori samoizvršenja, blockchain ugovori, ili digitalni ugovori. Ovakvi ugovori se pretvaraju u kompjuterski, digital code – blockchain ugovor, skladišti i biva poslat na računar koji radi na blockchain tehnologiji, što rezultira feedbackom koji može biti u obliku slanja robe, izvršenje usluge ili transfer novca.
Šta je krajnji rezultat svih ovih noviteta? Definitivno, to je povećanje zadovoljstva krajnjih kupaca i klijenata, smanjenje broja međukoraka u procesu, sprečavaje zloupotreba informacijama, sprečavanje lažnih transakcija, povećanje brzine transfera i naravno smanjenje ukupnih troškova svom vlasniku.
Jedna od značajnih upotreba ovakvih blockchain aplikacija našla je svoju primenu u tzv. pametnim gradovima (smart cities). Čuli smo svi za gradove u kojima je prevoz, javni servisi, administracija skroz automatizovani. Ovakav koncept upravljanja gradovima u sebi objedinjuje veliku količinu podataka (big data) i internet of things (IoT) u cilju bolje optimizacije procesa i efikasnosti urbanog načina života svojih sugrađana. Predviđanja su da do 2020. na svetu će biti oko 600 ovakvih gradova.
Najbliži nama, koji je prošle godine uvrrstio i blockchain tehnologiju u svoju gradsku upravu, je Beč. On je prepoznao mnogostruku prednost blockchain tehnologije i aplikacija, za upravljanje pravnom poslovima i podacima stanovništva, ubrzavanje dobijanje dozvola i potrebne dokumentacije javnih sektora. Tu je i upravljanje podacima o izbeglicama, socijalnim kategorijama stanovništva, ali i u finansijskom delu kroz prihvatanje i upotrebu kriptovaluta, podataka osiguravajućih kuća.
Definitivno, promene u načinu ponašanja prema podacima su neminovne, a brzina prihvatanja promena i mogućnosti primene…nepregledne. Neki SF filmovi sada su nam već kao igrana drama iz komšiluka.
