Kada se spomene reč preduzetnik, privatnik, ili mali privrednik, nekako se podrazumeva da se misli na mušku osobu. Uglavnom do nas dolaze price o uspešnim preduzetnicima kod nas, o vrlo talentovanim mladim ljudima koji pokreću svoje start up kompanije odmah posle studiranja. Svi znamo priču kako je Facebook nastao u studentskoj sobi Mark Zuckerberga, na Harvardu, Amazon.com pre 20 godina u ćošku jednog offica druge kompanije. Postalo je uobičajno da čujemo poslednjih godina i kod nas priču o mladom, uspešnom muškarcu preduzetniku, često iz IT industrije, koji prkosi i hvata se u koštac sa velikim tehnološkim gigantima.

Ali, gde su žene? Kako to da sjajne studentkinje, takmičarke, manadžeri nisu u privatnom sektoru ili ne tako vidljivo i brojno, kao njihove kolege?

Vrlo malo se čuje i zna o ženskom preduzetništvu kod nas, ali i u regionu. Ponekad neki sporadičan primer se pojavi, ali daleko u manjoj meri u odnosu na prostor kojim dominira jači pol. U start up-ovima Srbije žena gotovo da nema.

Ni u svetu se nije posebno poklanjala pažnja ovom pitanju: zašto nema toliko žena preduzetnica, koliko ima muškaraca, dok se nije pojavila čuvena Oprah Winfrey i još par njih koje su počele da svojim primerom i zalaganjem za ovu temu, menjaju javno mnjenje.  Tako je Forbs 2013.proglasio godinom ženskog preduzetništva. I možda se upravo od tada ovoj temi posvećuje malo više prostora svuda. Shvatili su da mnoge žene  žele da svoje proizvode , usluge ponude globalnom tržištu, da naprave ime (brand) prepoznatljiv u svetu. Primer branda SPANX i Sara Blakely, te godine najmlađeg ženskog preduzetnika – milijardera, dala je svima primer da se može. Ali, nešto ih je kočilo.

Šta je to što ženu sputava da napravi prve korake ka preduzetništvu i da se odvaži da krene sama? U čemu se razlikuje žena preduzetnik od muškog kolege i gde je njena prednost? Ako to razumemo, dobićemo odgovore zašto nema dovoljno žena u privatnom sektoru i kako pomoći.

• Prva razlika između žene i muškarca preduzetnika su godine. Ako se ponovo prisetimo nekih poznatih primera iz sveta kao što je Mark Zuckerberg (Facebook), ili Richard Branson (Virgin), ili kod nas, videćemo da muškarci pretenduju da započnu svoj privatni posao što pre, dok su još vrlo mladi, nerazmišljajući o regularnom zaposlenju, već radu za sebe. Dok žene o takvom koraku razmišljaju tek kada su starije, u svojim četrdesetim ili šezdesetim, u toku prvog ili drugog građenja karijere, i to kao sporednom poslu, uz primarni. Sva popularna imena ženskog preduzetništva pre nego su uplovile u private vode, bavile su se različitim poslovima, ili su gradile karijeru u više kompanija, kao ja na primer. Zašto? Jednostavno ženama godine, stečeno poslovno i životno iskustvo, daje potrebno samopouzdanje da ona to radi na pametan i vrlo promišljen način, uz pomoć izgrađenih poslovnih kontakata.

 

• Ono što se takođe odmah uočava kao druga bitna razlika između muškog i ženskog preduzetništva, je obezbeđivanje početnog kapitala. Kako se muškarci odvaže u preduzetništvo dok su još mladi, ili dok žive kod roditelja, većina njih početni kapital za pokretanje poslovne ideje pozajmi od članova porodice, ili eventualno podigne kredit. S druge strane, žene preduzetnice počinju svoj biznis oslanjajući se na svoju uštedjevinu koju su štedele od plata, ili eventualno preko zaduženja kod banaka (minusa, čekova, kartica). Tako je Sara za SPANX uzela svoje životno osiguranje od 5000$ i njime pokrenula posao. Žene za razliku od muškaraca imaju ovde više samopouzdanja i zreliji stav jer su uspele da investiraju same u svoju ideju. Neko bi rekao da više rizikuju, ali one samim tim više unose sebe, svoju energiju i strast kojom se bore za svoju ideju.

[videos file=“https://youtu.be/m1tTZSuHJKM“][/videos]

 

• Zatim, žene preduzetnice u svom radu su više fokusirane na opšte dobro društva, žele da pomognu zajednicu, dok su muškarci većim delom fokusirani samo na građenje svoje imperije i poređenje sa sličnima. U samom kreiranju proizvoda / usluge žene su fokusirane na to da bude od pomoći, ili da bude nešto drugačije od svega postojećeg. Veći su kreativci. Tek kasnije muškarci kao zreli preduzetnici počinju da usvajaju ovaj ženski princip u poslu: „što je meni bolje, time više moram da pomognem i drugima“. Žene su iako s mlađim preduzetničkim stažom ovde ispred svojih kolega.

 

• Postoji još jedna ne tako beznačajna razlika između muškog i ženskog preduzetništva koja prilično može da blokira žene da se ostvare u privatnom poslu. To je njihova veća sklonost ka samokritici kada se suoče sa neuspehom ili pogrešno donetom odlukom. Dok će muškarac za neuspeh nekog posla pre okriviti okolnosti na tržištu, ekonomsku situaciju u zemlji, druge – svoje zaposlene, žena će prigrliti svu krivicu sama, okrivljujući sebe za neuspeh. Ovo je možda najčešći razlog zašto se žene posle jednog neuspelog izleta u preduzetništvo, retko odlučuju na drugi pokušaj. Muškarci svojom upornošću i odsustvom samokritike idu iz posla u posao, ne odustajući tako lako od cilja. Možda najbolji primer ovakvog tipično muško- preduzetničkog stava je ilustrovala čuvena serija „Mućke“. Jedno istraživanje koje je objavio Forbs upravo je imalo za cilj posmatranje ponašanja brilijantnih devojaka – učenica, kada se ispred njih nađe neki neočekivani izazovan zadatak. Većina njih je odustajalo. Ovaj obrazac ponašanja se može promeniti intenzivnim radom na sebi i samosvesnim, zrelim odnosom prema svojoj ličnosti, biću koje ima pravo na greške i promašaje. Žene često i pate od psihosomatskih bolesti koje su izazvane preteranim brigama, strogošću prema sebi i neprihvatanjem „ne mogu“ za sebe. Kada bi malo bile nežnije, ljubaznije prema sebi prilikom nekog neuspeha, tada bi se prihvatanje sebe i balans izmedju „moram“ i „ne moram“ uspostavio. Tada bi po uzoru na muškarce mnogo više volele sebe, sa više vere bile odlučnije da posle jednog pada trka nije završena.

Sigurno da je razlika još više nego ove koje sam ja izdvojila, ali svakako mislim da se organizavanim i ciljanim delovanjem one mogu smanjiti i dovesti do podjednake zastupljenosti muškaraca i žena preduzetnica u privatnom sektoru.

Većina razvijenih zemalja, kao i onih koje pretenduju da dobiju ovaj atribut, odavno je uvidela koji potencijal leži u ženama. Kako su muškarci od davnih dana bili nosioci privrede i ekonomskog razvoja zemlje, žene su bile nosioci socijalnog i kulturnog razvoja. Danas, kako su se i ove stroge podele izgubile, tehnološke revolucije u mnogome olakšale , ali i ubrzale život, žene su dobile prostor za svoje obrazovanje, ali i vreme da mogu ravnopravno da učestvuju u stvaranju i napredku društva.

Kroz istoriju i kada su bile senke svojih uspešnih muževa, vladara, one su bile važne, najbolji savetnici. I kada su obrađivale zemlju, bile učiteljice, krojačice…, bile su uvažavane i cenjene, važile su za vredne i sposobne žene. Iako tradicionalno nisu radile, one su za manje od 100 godina napravile veliki korak. Postale nezamenjiv subjekt  društva, a vremenom  i jak ekonomski potencijal naše zemlje. Danas žene Srbije su edukovane, elokventne i na više jezika od muškaraca, lepe i ženstvene ali nedovoljno ohrabrene da krenu u poslovne vode same, da unovče svoje hobije ili da krenu da žive svoju poslovnu ideju u realnosti.

Sama činjenica da je broj nezaposlenih žena kod nas veći od broja nezaposlenih muškaraca, jasno govori koliko društvo  ulaganjem u edukaciju, podršku i afirmaciju žena može da dobije. Kada se ovome doda i podatak da su žene u kućnom budžetu glavni donosioci odluka o kupovini, da žene u Srbiji od 2 dinara prave 4, jasno se dolazi do zaključka zašto su razni fondovi, NVO, banke zainteresovane za podršku i osnaživanje žena. A činjenica više da je privatan sektor budućnost privrede, daje jasne smernice da Srbija ima veliki potencijal u svojim ženama.

Projekat koji pokreće Life in Harmony sa BizLife magazinom & portalom, uz pomoć Privredne komore Srbije, a posebno  njenog sektora za preduzetništvo, na čelu sa direktorkom Branislavom Simanić, i uz pomoć Ernest & Young revizorske kuće, će se zvati „Velike žene malog biznisa“. Njegov zadatak je upravo da afirmiše, otkloni barijere, pomogne, podrži  i poveže sve one preduzetnice koje su na svom primeru pokazale kako su prevazišle najteže izazove i zašto nisu nikad odustale, sa onim ženama koje ne veruju da mogu, a žele ili su tek krenule u preduzetničke vode. Verujemo da uz malu pomoć institucija, našu veliku volju i energiju, možemo zajedno promeniti sadašnju sliku i imati mnogo više žena koje su svetli primer za nas i za svet.