Koje to još greške u ishrani, na početku dana pravimo, pored nekih koje smo već nabrojali u I delu, a koje na „duže vreme“ dovode do nekog poremećaja i disbalansa koji će se pokazati u kilogramima, ili na nekim delovima tela?

• Nedovoljan unos vlakana – Doručak bogat ugljenim hidratima, makar i onim složenijim, koji najčešće potiče iz obližnje, usputne pekare, daje nam energiju trenutnu, ili za narednih dva sata, ali već nakon toga sve što smo uneli lako se svarilo. Jednostavno, ničeg tu nije bilo što je zahtevalo veće angažovanje našeg digestivnog sistema. Šećeri (tu podrazumevam i testa), prebrzo su otišli u krv, energija u mišiće, višak u depoe. Ali, ako dodamo nesvarljive materije u doručak – vlakna, u obliku: integralnih, ražanih peciva, hleba, raznih kaša od celog zrna, mahunarki, semenki, varenje će mnogo duže trajati, a time i naš osećaj sitosti. Ono što je mnogo važnije je da ćemo uneti manje suve energije, vlaknima očuvati creva, sprečiti delom apsorpciju holesterola, smanjiti značajno šanse za pojavu dijabetesa i raka debelog creva kod sebe. Njihova uloga „čistača“ je u tome što se celuloza, koja ih čini, ne vari u čovečijem želudcu, crevima. Ona samo prolazi kroz creva terajući ih da rade jer se ona uporno trude da je apsorbuju. Time sprečavaju zadržavanje „otpada od hrane“ duže vreme u crevima, što se pokazalo kao jedan od mogućih uzročnika raka debelog creva (što hrana ide dalje ka dvanaestopalaćnom i debelom crevu, to je ona više otpad, i više u stanju raspadanja, ali sada već i od bakterija, i treba što pre da izadje iz organizma jer creva svom svojom dužinom i dalje apsorbuju, upijaju, samo ovaj put iz takoreći otpada)
• Nedovoljno proteina – pored toga što su proteini gradivne materije, što bukvalno govori da su zaduženi za izgradnju našeg “hrama”, tj.tela, oni složenijeg sastava i time njihovo varenje u našem digestivnom sistemu traje mnogo duže. U prevodu, kada za doručak konzumiramo kuvana jaja, ili sir…mnogo duže ćemo osećati sitost, nego sa kroasanom punim eurokrema, iako je on daleko kaloričniji. Proteini nam pomažu da želja za hranom bude odložena i manja, jer nema značajnijeg povećanja glukoze u krvi, kao što se dešava kada imamo slatki kroasan za doručak. Uz to ako se uzme u obzir njihova nutritivna vrednost, manja energetska…jasno će nam biti zašto su oni obavezni deo doručka, da li kroz jaja na x načina, sir, kis.mleko, jogurt, barenu šunku…za vegetarijance kroz razne kaše, chia semenke, kokosovo i sojino mleko…

 

[hercules-gallery ids=“5828″ rowheight=“150″ margins=“5″ captions=“true“ randomize=“false“]

 

• Izbegavanje masti – kada smo spomenuli već proteine, hajde da spomenemo i masti, taj bauk od rečI, ali bespotrebno. Neko je želeo da uvede novu liniju “low fat” proizvoda u prehrambenoj industriji i krenula je kampanja, hajka na masti, pogotovu na one životinjskog porekla. Kada bi ljudi znali koliko je margarin štetan sa svim svojim “E-ovima” emulgatorima, pao bi veliki segment u prodaji. Ali…ovde smo da nama bude bolje, zato…masti nisu štetne. Zdrav organizam treba i mora da ih unosi. Svako preterivanje u bilo čemu je štetno. Problem sa jetrom, pankreasom, žuči, štitnom žlezdom, metabolizmom holesterola …mogu da traže odredjenu redukciju masti i prilagodjenu ishranu. Zdravom čoveku, pogotovu ženi koja planira potomstvo, masti su neophodne za mnogo funkcija u organizmu, od: stvaranja (sinteze) polnih hormona, preko kretanja vitamina, termoregulacije…itd. I upravo je doručak vreme kada organizam traži masti jer su tada enzimi za njihovu razgradnju na najvišem nivou. Svako ko je malo istraživao hrono ishranu, zna da je jak doručak must. Upravo zbog ovoga, što se te masti iskoriste na pravi način. Kada uskratimo sebi masti za doručak, ali zato imamo masnu večeru, nema dovoljno enzima i eto skladištenja.  Naravno, nisu ni masti iste. Životinjske imaju svoje uloge, biljne svoje, a Omega 3 masne kiseline, kojih ima u masnijoj ribi, lanenom semenu, ulju oraha, lana… mogu čak da očiste višak masti iz krvi, spreče trombozu. Čudno, ali “neke masti čiste masti”. Svakako, za doručak su preporučljive, i to: od 30% koliko treba da čine deo u celodnevnom obroku, 10% onih koje dolaze iz životinjskih namirnica: mlečnih proizvoda, jaja, slanine…, upravo taj deo da bude, po mogućstvu, u doručku. Podrazumeva se, vegetarijanci će to zameniti avokadom, lanom, koštunjavim voćem, ali masti su nam svima neophodne.

Kao što vidimo, nije floskula da je doručak zaista najvažniji obrok, i da on obezbedjuje dobar i zdrav početak dana, manju potrebu za kaloričnom hranom kasnije, pokreće metabolizma, sprečava gojaznost, nervozu usled gladi.

Malo promena kod sebe ujutru, velike su promene za naše telo, zdravlje i harmoniju kojoj težimo.