Kažu da dolazi doba veštačke inteligencije, da će se treći svetski rat, koji se nadam se nikada neće desiti, voditi između ljudi i robota. Imaju li šanse zaista?

Mislim da nemaju, ako ostanemo ljudi. Mogu više, pametnije, možda i bolje, ali ne mogu  drugačije – kreativno, nepredvidivo i originalno. Ugradili smo im svoje znanje i iskustvo kroz veštačku inteligenciju, ali nikad nećemo naše emocije i ljubav. Ostanemo li bića koja motivisana ljubavlju prave čuda, pomeraju stene AI je nemoćan. Njihova zona komfora za nas je premala, i nikad neće razumeti naš skok iz iste kada nas ponese pozitivna ili negativna osećanja u nama. I ne treba. EQ , LQ (learning quotient) i ljubav  je jedino što može spasiti čovečanstvo.

Svi se mi rađamo sa prirodnom inteigencijom (IQ). Neko sa višom, neko sa nižim, najčešće sa prosečnom oko 100 na sklali od 1 do 130. Neki je podignu upornim vežbanjem svojih moždanih kapaciteta. Ali, vremenom shvatimo emotivna inteligencija (EQ) je ta bez koje IQ nema jasnu svrhu. Samo EQ pravi interakcije, čini da ta prirodna inteligencija bude svrsi shodma za nas I druge, čini odnose, pomaže nam da razumemo sebe i druge, da svoj nezreli ego odbacimo i podignemo se na viši stepen. Ali, da li je to dovoljno? Ne. Treba nam žeđ za daljim znanjem, nadograđivanjem sebe, radoznalost – LQ. Treba nam nešto da pokrene taj savršeno- pametan i adaptivan mehanizam, treba nam gorivo,  treba nam ljubav!

Trebaju nam drugi da volimo i budemo voljeni, svuda, na poslu, kući… Treba nam hrana za dušu, kerozin za misli, vetar u leđa, treba nam ta nevidljiva a ultra jaka energija da ovaj IQ i EQ daju “the best of” svakog od nas. Ne treba nam „Impression management“ – utisci za sve i svakog, kao i stvari koje ga čine ma koliko bili savršeni četvorotočkaši ili dvotočkaši, restorani ili tehničke igračke…treba nam ljubav. Samo ljubav može spasiti svet.

Tako ja mislim i tako verujem. Postoje ljudi koji zaslužuju “Volim te” od nas. Ne merite, ne tražite, samo je pokažite, recite i dajte je iskreno. Osećaj je fantastičan.