Pre samo nekoliko decenija, retko ko je spavao manje od 7h , statistika kaže da je je takvih ljudi bilo manje od 14%. Danas preko trećine nas spava malo više od 6h, dok je u Americi taj procenat još veći. Podaci su zabrinjavajući, pogotovu kada se uzme u obzir na koji način san utiče na psiho fizičko zdravlje čoveka.
Nedavno objavljeni podaci o katastrofalnoj epidemiji nedostatka sna kod ljudi i uzročno posledičnoj vezi dugoročnog nedostatka sna sa pojavom nekih od najtežih bolesti, dosta su uzdrmali svet. Jedan direktor Centra za izučavanje ljudskog sna, izneo je ovo podatke i upozorio da se nedostatak sna uopšte ne doživljava dovoljno ozbiljno ni od strane pojedinca, ni od strane kompanija koje imaju dosta zaposlenih. Objasnio je da postoji ozbiljna povezanost nedostatka sna i pojave kancera kod ćoveka, Alzheimerove bolesti, dijabetesa, gojaznosti, srčanih bolesti i ostalih pojava. Jednostavno, nema dela tela našeg bića koje nije narušeno nedostatkom sna. Čovek sadašnjice jednostavno tone i splašnjava. Konstantno neispavan, bez energije, sa čestim glavoboljama i uvek blago nervozan, stopio se sa simptomima i ovim stanjem. Čak i uvreženo mišljenje kako nedostatk sna dovodi do mršavljenja je pogrešno. Osoba tokom noći kroz niz anaboličkih procesa izgradjuje, regeneriše telo i organe, a tokom dana kroz niz kataboličkih procesa razgradjuje unete materije u energiju i jedinjenja koja čekaju „noć“ da se ugrade u naš hram. Zato kada se dužim nedostatkom sna poremeti ovaj odnos, osoba u prvi mah može steći utisak da je došlo do pada težine. Ubrzo zatim kako osobi nedostaje energije ona poseže za namirnicama punim šećera, što dovodi do gojaznosti na duže staze.
Situacija se mora promeniti u samom društvu, porodicama, kompanijama. Svakome je u interesu da ima zdrave i radno aktivne pojedince. Da li je strogo definisano radno vreme od 8 – 16h u interesu kompanija, ili zašto skandinavske zemlje uvode radnu nedelju od 4 dana? Trebamo se zapitati koliko je važan kvalitet odmora zaposlenog za kompaniju, i koliko je moguće biti produktivan sa hroničnim manjkom sna. U više navrata istraživanja su pokazala da zaposleni koji imaju manje od 6h sna trebaju 30% više vremena da obave posao, u odnosu na osobe koje su imale 7h sna. Nivo grešaka usled manjka odmora noću i nedovoljne koncentracije je još veći.
Odavno je poznato da pored uticaja na zdravlje, produktivnost, raspoloženje i životnu energiju, san može da utiče i na našu lepotu. Nema kvalitetnog kozmetičkog preparata, hiruškog zahvata koji mogu zameniti dobar san i njegov uticaj na lepotu lica. Noću se celije našeg lica obnavljaju 8 puta brže. Iako se telo odmara, ćelije rade, naša koža radi i bitno utiče na vidljive znake starenja. U ležećem, opuštenom položaju temperatura našeg tela se smanjuje za oko pola stepena, ali zato krv tada počinje jače da cirkuliše kožom hraneći je kiseonikom i drugim materijama. Hormonalni procesi u telu tada stvaraju nove proteine i otklanjaju posledice stresa i UV zračenja.
„Beauty sleep“ kako se popularno zove, najefikasniji je ako traje izmedju sedam i devet sati, i ako je moguće ležanje na ledjima. Položaj spavanja na boku dovodi do „izgužvane“ kože lica ujutru. Kod mladih osoba ti znaci se brzo izgube zbog još uvek prisutne veće količine elastina i kolagena u slojevima kože. Međutim, kako s godinama gubimo elastin i kolagen, znaci „izgužvane“ kože se mnogo duže zadržavaju na licu.
San ima toliko uticaja na zdravlje i lepotu, da bi mogli još dugo i naširoko da pišemo. Verujem da je i ovo dovoljno da od večeras počnemo da cenimo svoj san, njegov kvalitet i vreme odvojeno za regeneraciju naše unutrašnje i spoljašnje lepote, sklad i harmoniju.
Lep san!
