Vežbati da bi samo imali lepo i zanosno telo jeste dobar motiv, ali to je kao da jedemo samo da ne bismo bili gladni. Uvek postoji još nešto više i možda važnije od tog momenta estetike. Svaka aktivnost troši našu energiju, ali i čini da se osećamo napunjeni novom, obnovljenom, proizvodi nam fantastičan osećaj da možemo poleteti, otklanja sve vrste napetosti…Ovakav osećaj najčešće se pojavljuje neko vreme nakon fizičkog napora. Vežbanje, i bilo koje sportske aktivnosti „čiste“ nas mnogo više nego što možemo pretpostaviti, oblikuje naše telo ali i misli. Trebalo bi da ta činjenica sama po sebi već bude dovoljni motivator.

Svi smo osetili, ili osećamo upravo, stanje koje nazivamo  „pucamo po šavovima“. Prosto je neminovno izbeći ili totalno sebe zaštititi od takvih situacija. Svako na svoj način izlazi na kraj sa takvim momentima. Neko se samo nervira u sebi, neke traži izlaz kroz cigaru i čašicu razgovora o datom problemu, čašicu alkohola možda, ili… Vežbanje, trčanje, hodanje, plivanje. Bilo koja aktivnost koja će tražiti angažovanje naše napete psihe i tela sigurno će na tren skrenuti naše misli sa problema, dati mu manji značaj. Samim tim mi ćemo postati bliži njegovom razrešenju, jer izbalansirane energije u nama mnogo će bolje sagledati izazov (svi problem su neka vrsta izazova za nas). Gledaćemo na problem i napetost iz ugla posmatrača i mnogo realnije.

Bol koji smo osetili tad prilikom psihičke napetosti biće umanjen značajno zahvaljujući endorfinu – hormonu koji se luči u hipofizi. Njegovo lučenje se podstiče vežbanjem, pri nekoj povredi u kojoj osetimo bol, ili prilikom orgazma. Endorfin je skraćenica od ENDO–MORPHIN  ili unutrašnji morfijum. Sama reč ukazuje njegovo opijatsko dejstvo na naš organizam. Onaj sjajan osećaj koji imate nakon sportske aktivnosti je zahvaljujući njemu. On čini da se osećate radosno, relaxirano, ispunjeno. On je pravi motivator, prirodna droga našeg tela.

Shodno tim svojim osobinama, endorfin čini ljude, koji se duže vreme  bave nekom sportskom aktivnošću, zavisnim. To je pozitivna zavisnost koja je motivišuća da se upravo u napetim psihićkim situacijama potraži spas u vežbanju. Organizam nesvesno  traži protivtežu, odnosno osećaj suprotan od tuge, besa, napetosti… Upravo aktivnost nam to obezbedjuje.

Lepog tela, ali i lepih misli, donosimo i kvalitetnije odluke.