Zaposlen čovek danas ima sve više obaveza, sve manje vremena za sebe, još manje za planiranje ili razmišljanje o proteklom danu. Tu se može uračunati i nedostatak vremena za  planiranje i razmišljanje o onome šta jedemo, unosimo u sebe, tokom dana, noći. Hranu nekad jednostavno „ubacujemo“ u sebe mehanički, i/ili previše, ili da smirimo neku emociju… Ima tu svega, ali nekako se najveće greške u ishrani pojavljuju kod zaposlenih ljudi. Nije slučajno, jer većina njih ih i ne pravi namerno, više nesvesno i prinudjeno.

One koje sam ja detektovala su najlešće bile prisutne i uzrok kasnijih posledica loše ishrane ljudi oko mene. Možda ih nema 5, već više, ali značajno je da ih postanemo svesni

Izbegavanje doručka – Manje više svi znamo da je doručak zdrav, bitan, ali malo o tome zašto. Ljudi koji preskaču doručak iz razloga što „nemaju vremena“ za isti, ili svesno to rade ne bi li „uštedeli kalorije“ imaju češće problem sa težinom, nasuprot ljudi koji redovno doručkuju. Ljudi koji doručkuju gube na težini. Paradoxalno zvuči ali i studije su dokazale da ljudi koji doručkuju nemaju potrebe za tako kaloričnim ručkom i večerom, dok ljudi koji su izbegli doručak svesno za ručak i večeru biraju kaloričniju hranu. Šta se to dešava? Naš organizam – savršena mašina prirode, koncipiran je tako da pamti modele. Tokom noći potrošio je sve što smo uneli u njega. Smirio organe za varenje, spustio metabolizam. Ujutru pokrećemo ga, prvo fizički, zatim i psihički on se troši a ne dobija novo gorivo. Pažljivo troši raspoloživu energiju, usporava funkcije kako bi energija trajala što duže jer ne zna kada ćemo mu dati gorivo. Kada konačno (pregladnimo) jedemo, gorivo dodje, a on prvo odmah ostavi rezerve jer povučen iskustvom kaže „ko zna kad će novo gorivo“. Glad koju smo osetili zadovoljavamo i jakom večerom . Sutradan isti model.

Umesto, da doručak bude siguran, proteinski, energetski koji će pokrenuti organizam odmah, naterati ga da se odmah ubrza, da troši više, da ne pravi zalihe, jer zna da ćemo mu dati „novo gorivo“ na vreme. Takav organizam je zapamtio da nema potrebe da pravi zalihe, usporava funkcije, takav organizam troši više energije, traži manje teške obroke u toku dana i uveče

„Doručak s nogu“ – Ako ’pak imamo naviku da doručkujemo, ali se to dešava dok čekamo prevoz na stanici ili dok ubrzano hodamo ka poslu, ili tek opcija dok vozimo se u jutarnjem špicu, gde jednom rukom vozimo a drugom držimo kroasan pun kremom…to je sve, ali najmanje doručak. Takav doručak nije obrok. Bez obzira što mi mislimo da je bitno samo zadovoljiti trenutnu glad bilo čime, telo ima drugačiji odnos prema obroku. Doručak u pokretu pre svega nije dobar zbog organa za varenje, zbog ubrzanog zvakanja, odnosno gutanja hrane. Fokusiranost na hranu i količinu koju pojedemo, kao i ono šta jedemo, skoro da ne postoji. Ljudi koji doručkuju u normalnim uslovima, sedeći i bez stoperice, pojedu mnogo manje hrane, jer mozak je skoncentrisan na hranu koja se unosi. Hrana se zvaće i unosi u pravilnim pauzama. Impuls da je količina unete hrane dovoljna, ima vremena da stigne do centra u mozgu. Kada doručkujemo u pokretu, on zbog podeljene koncentracije i brzine mnogo kasnije reaguje. Mnogo je zdravije noć pre spremiti sebi zdrav doručak I ukoliko nemamo vremena da doručkujemo kući, da ga ponesemo sa sobom. Ili da umesto u pekaru, svratimo u prodavnicu gde svakako možemo naći masniji jogurt 9%m.m. (mast i proteini su nam neophodni ujutru), neku celog zrna kiflu, barenu sunku, tvrdi sir, paradajy, ili mešavinu lana I žitarica sa nekim mlečnim proizvodom. Sve je bolje od “pekare” – dosta energije koja nema dugu zasićujuću moć kao proteini, I koja ako se ne upotrebi kompletna, višak odlazi u depoe brzo.

[hercules-gallery ids=“5829″ rowheight=“150″ margins=“5″ captions=“true“ randomize=“false“]

 

“Zdrav” doručak – treća greška krije se u tzv.zdravom doručku. Naime većina ljudi ima svest o tome zašto je voće zdravo, i da ga treba redovno konzumirati. Iz ove činjenice neki ljudi odluće da dan počnu “zdravo”, da zaobiđu masna peciva, tešku hranu i još teže kalorije. Odluče da doručak zamene sa voćnim sokom i činijom voća. E tu upadaju u zamku prostih šećera. I šta se dešava? Voćni doručak, lako varljiv pun prostih šećera (monosaharida), brzo se svari, a još brže šećer iz voća ode u krv. Naravno, nekog većeg mišićnog rada na poslu (uglavnom) nemamo, pa je insulin već došao da pokupi višak šećera iz krvi. Kako on uvek dodje u većoj količini, on šalje informaciju da mu treba šećer, odnosno informaciju: gladni smo. Sat dva posle takvog doručka osećamo ponovo potrebu da nešto pojedemo, I tako, odemo u začaran krug, ceo dan nešto “grickamo”, ili čekamo obimniji ručak jer “zaslužili smo,  samo smo voće jeli za doručak“. A to “samo voće” je neiskorišćenu, a oslobodjenu energiju poslalo u jetru gde ju je ona prepakovala u masne kiseline i poslala na skladištenje.

Savet: ako već konzumirate voće, popijete nakon toga veće količine vode koja će razblažiti koncetraciju šećera I usporiti malo varenje.