Naši roditelji se sećaju kašika ribljeg ulja, ja se sećam crvenih perlica svkog jutra u obdaništu, a sve iz razloga što se znalo koliko je bino obezbediti detetu u razvoju dovoljne količine vitamna A i D. Međutim, sada savremen način života ljudi u gradovima doveo je do masovne pojave hipovitaminoze D (nedostatak  vitamina D), koja se podmuklo krije iza hronično lošeg imuniteta, sve veće pojave autoimunih bolesti. Vitamin zbog kog volimo sunce, jer ga voli i on. Vitamin koji voli život – vitamin D.

 Iako smo svi naučeni da je vitamin C kralj imuniteta, među vitaminima, što ne sporimo, kapa dole, ali bez vitamin D naš imunitet neće biti dobar. Verovali ili ne, on ima presudnu ulogu u funkcionisanju imunog sistema. Nedostatak vitamina D je uobičajen kod pacijenata sa autoimunim bolestima, dijabetesom tipa 1, IBD (Kronova bolest, upala creva) i pacijenata sa reumatskim artritisom, za koje se pokazalo da utiče na aktivnost i ishode ovih autoimunih bolesti. Pored ovih oboljenja često se nedostatak ovog vitamina nalazi i kod Multiple Sclerosis, Psoriasis i drugih autoimunih bolesti kod kojih je stres glavni okidač ali njegov saveznik je upravo nedostatk ovog vitamina.

Vitam D ima zaista izuzetnu ulogu u pravilnom razvoju i rastu dece. Definitivno je ovo nešto što svaki roditelj zna. Ali, često se zaboravlja koliko je on važan i za zdravlje nas odraslih.

Sunce, koje se s prvim prolećnim danima smatra glavnim indirektnim izvorom ovog vitamina, izuzetno je važno jer pomaže njegov metabolizam. Ono uz pomoć svojih UV zraka pomaže prelazak provitamina D, koji se nalazi u koži dece i odraslih, u vitamin D (onaj deo koji organizam sam stvara).  Drugi deo potrebne količine vitamina D neophodno je uneti putem namirnica koje ga sadrže. Zato, boravak u zatvorenim prostorijama ceo dan, pod veštačkim svetlom, nije zdrava opcija. Boravak napolju, na suncu, u šetnji, trčanju, vežbanju, sunčanju…nije hir već opravdana potreba organizma. Odlazak na more, planine gde su sunčeve reflekcije najače, nije komplex, već zdravlje. Savršena mašina – čovečije telo, programirano je da u periodu od proleća do kasne jeseni obezbedi dovoljne količine vitamina D kroz sunce i ishranu, da kada dođe zima ono može, uz adekvatnu ishranu, da zdravo sačeka prve zrake prolećnog sunca.

Nažalost, ljudi su zaboravili na njegove važne funkcije koje ima u očuvanju zdravlja odraslih jer se ovaj vitamin uglavnom uvek povezivao sa decom, i  njegova hipovitaminoza (nedostatak) u najranijem životnom dobu,  poznatija kao rahitis, bila je nešto čime su nas roditelji uvek plašili. Ne bez razloga, jer javlja se u prvoj godini života beba, koje nemaju dovoljno vitamina D. Njihove inače tada nežne kosti tada su meke, lako savitljive jer nemaju dovoljno ni kalcijuma. Pod težinom tela deteta kada počne da se oslanja na noge, duge kosti nogu se krive. Takvo dete, kažemo,  ima rahitične noge (o Ox ili X). Naravno, kasnije kada kosti očvrsnu, do takvih deformiteta ne može doći, ali za roditelje je odličan način da nateraju dete da jede meso, jaja… Pored ovih vidljivih deformiteta kod male dece, dolazi i do deformiteta glave, grudne kosti, ali i kosti ruku, što se manje primećuje na prvi pogleda, ali svakako te posledice se vide u kasnijim fazama života. Tako da bebe ne mogu bez dodataka ovog vitamina u prvoj godini života i moraju ga dobijati redovno.

Kako već duži niz godina sunčanje (po mnogima) nije pogodno ni za odrasle, a posebno za decu i njihovu osetljivu mladu kožu, ovaj vitamin se ne može u dovoljnoj meri sintetizovati iz provitamina D u našoj koži. To znači da se mora unositi kroz namirnice ili suplemente.

Njegova uloga u našem organizmu nije završena sa završetkom rasta i razvoja. On je, kako smo na početku naglasili, izuzetno važan vitamin u svakom životnom dobu. Da vidimo kako:

• Utiče bitno na metabolizam kalcijuma i fosfora – Vitamin D pospešuje apsorpciju -“uzimanje” kalcijuma iz hrane u crevima, ali i njegovu “ugradnju” u kosti. Bez kalcijuma (ali i fosfora) nema zdravih kostiju i zuba. Kalcijum daje čvrstinu kostima, ali je važan i za normalno funkcionisanje skoro svih organa, a naročito srca, mišića, nerava
• Važan je za dobru funkciju srčanog mišića, ostalih mišića, kao i nervnog sistema – to je razlog zašto je vitamin D jedan od faktora koji “daje snagu” jer pozitivno utiče na rad mišića i nerava.
• Izuzetan je za zdravlje kože – on je čuvar zdravlja dečje , ali i kože odraslih, jer pospešuje deobu ćelja kože i tako učestvuje u njenoj regeneraciji. Posekotine, oderotine na koži brže zarastaju kada je ovaj vitamin prisutan u dovoljnoj količini.
• Ima ulogu u dobrom funkcionisanju imunog sistema, jer pomaže ćelijama “prve linije odbrane” u borbi protiv mikroorganizama. On je veoma bitan u borbi protiv različiih infekcija. Imajući u vidu da se virusi godinama u nazad javljaju u prelaznim godišnjim dobima (ili kad neko odluči da se pojave), možemo reći da je ovaj vitamin potreban svima (sada posebno starima koji su mesecima zatvoreni u kući).
• Takođe, bitan je i u borbi protiv napetosti i stresa (preko jačanja funkcije nervnog sistema), što je takođe značajno za sve uzraste. Neka najnovija istraživanja pokazala su da manjak vitamina D može biti uzrok lošeg raspoloženja, pa i depresije (naročito kod žena), a sve više studija pokazuje njegovu vezu sa autoimunim bolestima, jer se njegov nedostatak pokazao kod svih ljudi koji imaju neku od bolesti ove vrste.
• Pomaže i u borbi sa viškom kilograma, jer utiče na normalno stvaranje i funkciju insulina u pankreasu, što pomaže sagorevanje šećera u ćelijama mišića, što je takođe značajno za današnji način života koji je postao vrlo pasivan zbog uređaja nove tehnologije
• Inače pokazalo se da vitamin D ima značajnu ulogu i u prevenciji nekih bolesti, kao što su: kardiovaskularne bolesti, dijabetes.

Koji su to najbolji prirodni izvori ovog vitamina? 

Pre svega to je plava (masnija) riba: skuša, losos, sardine. Ovo je odgovor zašto su riblje paštete često na jelovniku vrtića. Tu su zatim mleko i mlečni proizvodi: od jogurta do sireva. Sve ove mlečne namirnice  su bogate ovim vitaminom, s tim što treba naglasiti da ga ima više u masnijim namirnicama, jer je to liposolubilan vitamin, (masti (lipidi) lakše apsorbuju vitamine D, A, E, K). Sledeća namirnica koja je nezamenjiva u ishrani bogatoj vitaminom D je jaje, odnosno žumance. Ono sadrži vitamin D u znatnoj meri.

Jasno se vidi da sve namirnice koje su najbogatije ovim vitaminom su životinjskog porekla, što još jednom potvrđuje da decu ne treba uvoditi u veganske I slične načine ishrane dokle god je u fazi rasta i razvoja. Naravno, ovog vitamina ima i u nekim biljnim namirnicama, kao što su avocado, pečurke, ali daleko manje u odnosu na namirnice životinjskog porekla.

Kako bi izvukli najviše vitamina D iz pobrojanih namirnica potrebno je da ih kombinujemo sa namirnicama koje sadrže magnezijum i kalcijum, koga ima dosta u svom zelenom povrću.Zato je proleće izuzetn period da se organizam regeneriše I obnovi. Inače, ovo je jedan od retkih vitamina kod kog se može pojaviti hipervitaminoza, ukoliko se pretera sa njegovim unošenjem.

Kada osetimo opštu slabost organizma, nedostatak mišićne snage, ali i nervozu nepoznatog porekla, možda jedan čaj s mlekom u nekoj bašti, na terasi, ili šetnja po suncu, može da nas restartuje i “podigne”, kao I čuvena pesma