Pogrešno je mišljenja da je detoksikacija potrebna samo ljudima koji iz željenog ili propisanog razloga moraju da smanje svoju težinu. Detoksikacija je jednostavno potreba svakog savremenog čoveka u većoj ili manjoj meri. Često puta nismo ni svesni zatrovanosti svog organizma. Iz nepoznatog razloga osecamo bol u glavi, malaksalost, pospanost, koža nam je žuto bleda… i još mnogo toga je na spisku znakova da nam je organizam pun otrova, koje se trudi da svojim antioksidansima (cistacima) eliminiše. Kojom brzinom će se otrovi iščistiti iz našeg organizma zavisi, naravno, od njihove količine prisutnosti, ili u meri u kojoj su prisutni „prirodni čistači” u nama. Takođe, zavisi i od brzine „ubacivanja” kiseonika. Odnosno, ubrzano disanje – veća fizička aktivnost, brze izbacivanje ugljen dioksida (proizvod razgradnje unešenih materija u nama). Baš zato je sport takođe jedan od čistača, zato je vazduh na planini preporod tela, jer količina kiseonika u udahu je procentualno veća, čime se više otrova izbaci izdahom, itd.

Ali da se vratimo na detoksikaciju, da prvo prepoznamo šta je to, gde se kriju toksini i kako da znamo da nam je telo toksikovano?

Sve sto udišemo, pijemo, jedemo… na bilo koji način unosimo u sebe, može biti otrovno, a može biti lekovito. Izbor je većim delom na nama.

Kako udisemo otrove… znamo svi. Možda je najbolji primer kod pušača, koji kada provedu veče u noćnom izlasku kažu da puše duplo više, i ujutru za sebe često kažu da su „prepušili”, „otrovali se cigaretama”. Kada se tome doda već prisutan duvanski dim u vazduhu, jasno vam je kako se telo bori da smanji količinu otrova koja je u njemu. Ako tome dodamo obojena gazirana pića, neku „junk” hranu… Jasno je kako se sutradan osećamo. Od vitalnosti organizma, brzine metabolizma zavisi koliko će telu trebati da se vrati u normalu. Da li će sve otrove iznaciti do unosa nove količine istih, i da li će ti otrovi napraviti neki ozbiljniji sistemski poremećaj, zavisi od naših zdravih navika.